Uređena dečja soba naša prva misija
Uređena dečja soba deluje kao nemoguća misija? Igračke su svuda, garderoba razbacana, a svaki pokušaj sređivanja završava se suzama ili pregovorima? I ja sam bila u toj situaciji dok nisam pronašla način da svoju troipogodišnju ćerku naučim da sama vraća stvari na svoje mesto.
Ovaj proces nije bio brz, ali se pokazao kao dugoročno rešenje. Ključ je bio u igri, jednostavnim pravilima i doslednosti.
Pravila koja deca razumeju
Da bi soba bila uređena,prvi korak bio je postavljanje jasnih pravila. Umesto da joj samo govorim šta da uradi, povezala sam sređivanje sa nečim što joj je zabavno i blisko.
- Svaka igračka ima svoje mesto – kockice u kutiju, plišane igračke na policu, lutke u njihovu kućicu.
- Garderoba ne stoji na podu – majice idu u fioku, haljinice na ofingere.
- Soba se sređuje pre spavanja – umesto velikog pospremanja jednom nedeljno, usvojili smo naviku svakodnevnog sređivanja.
Deca brzo uče kroz ponavljanje i rutinu. Nakon nekoliko nedelja, sve je postalo deo njenog dnevnog ritma.
Sređivanje kao deo igre
Mala deca najbolje reaguju na igru, pa sam sređivanje pretvorila u zabavan izazov.
- Kada su igračke razbacane, postavljamo cilj: „Hajde da vidimo koliko igračaka možeš da vratiš na mesto dok traje jedna pesma.”
- Umesto da samo složimo garderobu, pravimo male „misije” – npr. grupisanje stvari po bojama ili vrstama.
- Nakon svakog uspešnog sređivanja, dobija malu pohvalu, ali bez preterivanja – važno je da zavoli urednost, a ne samo nagradu.
Učenje slaganja garderobe
Deca često uživaju u presvlačenju, ali ne i u vraćanju stvari na mesto.Da bi soba bila uređena, rešenje je bilo zajedničko slaganje garderobe.
- Počeli smo sa jednostavnim komadima – čarape, maramice i majice su bili njen zadatak.
- Naučila je da razlikuje stvari i postavlja ih na pravo mesto.
- Vremenom je postala ponosna na svoju urednu fioku i sama je počela da vodi računa o tome.
Doslednost je ključ
Najveća greška je da roditelji jedan dan insistiraju na sređivanju, a već sledeći popuste. Uvođenje pravila mora biti postepeno, ali stalno.
- Ako dete zna da će se soba svakako morati srediti, manje će odugovlačiti.
- Ako vidi da i vi držite stvari organizovano, prirodno će kopirati navike.
- Kada se sređivanje ponavlja svaki dan u isto vreme, postaje rutina, a ne „kazna”.
Rezultat: uređena soba koja ostaje uređena
Iako dete od tri ili četiri godine neće uvek savršeno složiti igračke ili garderobu, navika urednosti se stvara postepeno. Danas, moja ćerka bez podsećanja vraća većinu stvari na mesto, a sređivanje je postalo deo njene svakodnevice.
Ako i vi želite da uvedete red u dečju sobu, počnite sa malim promenama i budite strpljivi. Rezultati će doći, a vama će svakodnevni haos postati prošlost.
